GLOBAL GAP

UVOD U GLOGAL GAP

Standard dobre poljoprivredne prakse (GLOBAL GAP)

Industrijalizacija proizvodnje u poljoprivredi, upotreba sredstava kao što su aditivi, hormoni, pesticidi, antibiotici itd., dovela je do nezadovoljstva potrošača i do gubitka poverenja u institucije zadužene za kontrolu bezbednosti hrane u Evropskoj uniji. Evropska asocijacija distributera i trgovaca na malo (Euro-Retailer Produce Working Group - EUREP) je zbog toga izradila dokumenta GLOBAL G.A.P kako bi na najbolji način zaštitili zdravlje svojih potrošača.

Zahtevi potrošača da kupuju prirodne, ukusne i sveže proizvode, proizvedene na "prirodan i zdrav način i to u procesu koji ne narušava životnu sredinu, sve su naglašeniji. GLOBALGAP je sistem mera osiguranja kvaliteta namirnica tj. poljoprivrednih proizvoda od zasada do ulaska na fabričku preradu.

Značenje GlobalGAP-a ?

GlobalGAP je sistem menadžmenta u poljoprivredi i primarnoj proizvodnji hrane i ključna je referenca za dobru poljoprivrednu praksu na globalnom tržištu, prateći zahteve potrošača u poljoprivrednoj proizvodnji. Cilj GlobalGAP-a je jačanje poverenja kod kupaca sa aspekta kvaliteta i zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih i drugih primarnih proizvoda kao i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu dosadašnjim načinom poljoprivredne proizvodnje, sigurnosti zaposlenih u poljoprivrednoj proizvodnji i uzgoja životinja.

GlobalGAP je jedinstven standard koje je primenljiv na sve tipove primarnih proizvoda za čiju proizvodnju se razvijaju specijalizovani zahtevi i to u:

• Biljnoj proizvodnji – voće i povrće, cveće i ukrasno bilje, kombinovani usevi, stočna hrana, zelena kafa i čajevi
• Stočnoj proizvodnji – goveda i ovce, mlečni proizvodi, stoka, živina
• Akvakulturi - pastrmka, losos, šaran, som, štuka...

Principi GlobalGAP-a su

• ograničena i kontrolisana upotreba svih vrsta agrohemikalija;
• higijensko postupanje prilikom proizvodnje i manipulacije poljoprivrednih proizvoda;
• obezbeđenje uputstava i zapisivanje svih aktivnosti uz obezbeđenje sledljivosti;
• jedinstvena pravila koja omogućavaju nepristrasnu verifikaciju (potvrda da je sve rađeno kako treba);
• međusobna komunikacija i razmena mišljenja između proizvođača, trgovaca i korisnika proizvoda;
• briga za zaštitu čovekove okoline i održivi razvoj;
• odgovorno postupanje prema zaposlenima na gazdinstvu;
• briga za dobrobit životinja na farmi.